ЗАНИМЉИВОСТИ
1808. године рођен је Жерар де Нервал (право име Жерар Лабрини). Узбудљив живот, боемство, путовања по Орјенту, трагична љубав, нервне болести и на крају самоубиство у 47. години чине његов живот и данас интересантним и интригантним. Подједнако као и његово дело. Мистик задубљен у тајне везе (коренсподенције, како је ову вертикалну и хоризонаталну космичку свеповезаност нешто касније назвао и прославио Бодлер), у снове, фантазије које наткриљују и потискују све што није субјективан производ духа и маште, у халуцинације и визије, у невидљиве силе које обликују простор и време, у тајну сећања и памћења, индивидуалног и колективног, у подсвест и ирационалне токове, Нервал је најчувенији по фрази Сан је други живот, којом започиње његово најпознатије дело – Аурелија.
Култ жене који се код њега повезује са разним религиозним и мистичним култовима женских божанстава, а који, по некима, има основу у његовој љубави према рано преминулој глумици Жени Колон, једно је од препознатљивих обележја Нерваловог дела – Аурелија, Силвија, Анжелика, Адријена – читава поворка женских ликова што подстиче Нервалов дух на љубав и љубављу обележено трагање за смислом и тајном постојања, за наличјем света и индивидуалног Ја, за мистичним средиштем космоса. Еуридика, Артемида, Иштар, само су неки од архетипова тих ликова јер за Нервала и јесте битно оно што је у појави архетипско, исконско, суштаствено.
Опсесија огромношћу, надирањем које сваки облик доводи до распрскавања у аморфно свејединство типична је за Нервалове визије у којима се ликови мешају и стапају, време посувраћује или враћа на своје почетке, простор губи границе и специфичности и својом неисцрпношћу улива језу и тескобу.
У својој поезији прожетој асоцијацијама и алузијама на кабалу и разне религиозне свете текстове Нервал често иде у херметичност, стварајући песме подједнако мутне, сугестибилне и вишезначне као и текстови чију је симболику и реторику користио. Синестезија која разне чулне сензације стапа у симболичне и непојамне али ефектне слике, вишеструке метафоре чија алогичност открива ирационално и мистично порекло, музикалност имали су великог и далекосежног утицаја – Бодлер, Маларме, Рембо, Аполинер – листа Нервалових обожавалаца дуга је и значајна. Међу њима је свакако и Пруст који је од Нерваловог увида о природи времена и сећања – нарочито оних нехотичних и случајних – дошао и до свог циклуса У трагању за изгубљеним временом.
EL DESDICHADO
Ја сам мрачан, - самац, без утешна мира,
Принц аквитански кога кула крије:
Један ми з в е з д а мртва је, - а лира
Звездана са Ц р н и м с у н ц е м Меланхолије.
У гробној ноћи, ти што ми јад спира,
Врати ми Позилип, мора Италије,
Ц в е т који радошћу болно срце дира,
Чардак где се бршљен око руже вије.
Личим ли на Љубав, Феба ... ил Бирона?
Краљичин ми поруб још челом румени;
Пећином сирене сањало се мени ...
Двапут смело пређох преко Ахерона,
Смењујућ на лири с Орфејева крила
Уздахе светица и гласове вила.
Његова збирка Кћери ватре – у коју спадају и чувене Аурелија и Силвија – данас је далеко више читана и превођења. Код нас постоји неколико превода – Винавер, др Божидар Марковић, др Јелена Новаковић. Поетичност, ритмичност, емоционални и лирски набој, пажња посвћена избору лексике, синтакси реченице и мрежастој структури текстова у целини велики су читалачки доживљај и преводилачки изазов.
врх стране