Бележница бр. 8
Драгица Радетић - Слобода интелекта или интелектуална слобода у библиотекарству
Слобода интелекта или интелектуална слобода у библиотекарству
Међународно удружење библиотекарских друштава и установа – IFLA прокламовало је 1999. године изјаву о интелектуалним слободама у библиотекама у складу са Општом декларацијом Уједињених нација о људским правима. IFLA позива библиотеке и библиотекаре да се држе начела интелектуалне слободе, неометаног приступа информацијама и слободе изражавања и да поштују приватност својих корисника.
Овај став међународног удружења библиотекара про истекао је из потребе да се заштити право на знање, на слободу мишљења и савести сваког појединца.
Иако је слобода битна одредница људског живота и незаменљива човекова потреба, са развојем науке и технологије човек, на жалост, не постаје слободнији, због чега је његова тежња ка слободи стална. Свакако да се то односи и на слободу у сазнавању, откривању нових знања и идеја, доступности изворима знања и новим медијима за њихово преношење и ширење. То је у ствари потреба за истинском, односно слободном друштвеном комуникацијом, у којој не постоје лингвистичке, културне, политичке, економске и друге препреке; комуникација која је више од једноставног исказивања мисли, јер прераста у стваралачку активност.
„Библиотека је медиј комуникације”, каже Џеси Шир, један од најзначајнијих теоретичара библиотекарства 20. ом веку. Библиотека подстиче мисаоне процесе корисника који тако постаје активни учесник у процесу комуникације.
„У библиотеку човек долази у потрази за истином, свако на свој начин и за сопствене потребе. У библиотеци се човеку не говори шта треба и када да мисли, већ својим изучавањима свако за себе мора открити мисли и идеје других, те покушати да их разуме и цени због онога што оне значе, чак ако се са њима не слаже”.(1)
Дакле, интелектуални садржаји библиотека, као општедоступно добро, развијају способност мишљења читаоца, ослобађају га од незнања, предрасуда и самообмана.
Корисници библиотеке су припадници различитих генерација, различитог образовања и стручних профила, различитих естетичких, политичких и верских опредељења, због чега имају различите потребе и захтеве. Свима њима библиотека нуди богатство у разноврсности људског знања, идеја и искуства, као могућност да бирају, упоређују и суочавају.
Без обзира да ли корисници читају ради стручног усавршавања, радних обавеза, разоноде или доколице, свако од њих има право на испуњење захтева, односно право на одговор или информацију за којом трага.
Библиотеке и постоје ради корисника, односно њихових потреба. Међутим, потребе су динамичка категорија, непрестано се мењају, развијају и расту са развојем друштва и променом начина живота. Као досадашњи „чувар културе” или „храм књига”, библиотека данас не може у потпуности одговорити на захтеве савременог читаоца који жели да има избор већи од датих или понуђених могућности. Савремени читалац захтева савремену библиотеку.
Ново доба уноси нова струјања у мир и тишину традиционалних библиотека. Технолошке промене доносе нове начине комуникације као размене знања/информација и нове видове писмености. Информатизација за мењује папирне форме публикација све већим бројем електронских публикација и кориснику омогућава приступ разноврсним медијима ко муникације. Његова знатижеља је у сталном процесу обнављања и раста, а потребе и захтеви све сложенији.
Иако се библиофили, искрени заљубљеници књиге и зависници од мириса штампарске боје опиру ши рењу компјутерске технологије, промене су ипак не миновне. Њихова неминовност се огледа у сталном расту научних, стручних, пословних и других информација, по требама корисника библиотеке за праћењем тих инфор мација, као и убрзаном напретку компјутерске и телекомуникационе опреме, као посредника у сазнајним процесима.
Прихватање промена значи неопходност увођења новина у целокупну библиотечку делатност. Библиотекари, некадашњи књигопазитељи, преузимају одговорност за развој библиотека. На њиховој спремности да се непрестано усавршавају, овладавају новим техникама, на њиховој професионалности и стручности темељи се савремена библиотека.
Развој компјутерске те хнике библиотекарима ће омогућити бржи и лакши трансфер информација. Међутим, информације се непрекидно умножавају. Џон Нејзбит, аутор књиге Мегатрендови – десет нових трендова развоја који мењају наш живот износи тезу: „Гушимо се у информацијама, а гладни смо знања.” Ова теза указује на потребу рационалног избора у мору информација.
Сама чињеница да иза базе података стоје људи који припремају, одабирају и уносе информације треба да упозори корисника да не прихвата безрезервно све што му се нуди као потпуно тачно и поуздано. Међутим, у разноврсности и ширини података, као и у слатком задовољству бирања скривена је замка за корисника, јер што је избор већи, теже је пронаћи и изабрати праву и вредну ин формацију. Јер сама по себи информација не значи много, њена вредност се верификује тек у практичном животу, у њеној виталности, употребљивости и корисности. У проналажењу такве информације треба да помогну библиотеке и библиотекари, иако та улога није ни једноставна, ни лака, јер их обавезује на висок ниво стручности и одговорности. Зато савремени библиотекар мора стално радити на свом стручном усавршавању, и као посредник између извора знања и корисника превладавати све препреке у виду разних забрана, тајни, недодирљивих ауторитета, за говорника различитих идеологија и изама.
На библиотекама и би блиотекарима је да преузму одговорност да одабир и доступност информацијама (библиотечкој грађи) буде искључиво предмет професионалне процене, односно да класификују и систематизују обиље информација по критеријуму поузданости и квалитета.
Мада заговорници информатичке цивилизације доводе у питање даљи опстанак библиотека, та мисао је неприхватљива све док постоји исконска потреба човекова да чува и преноси кроз време све што је вредно и корисно у науци, култури и уметности.
„Библиотеке будућности треба да бирају или сортирају ствари које су заиста вредне за човека. Слушајући културу повезујемо се са другим процесима комуникације, на рочито са тржиштем, органи зујемо то богатство звано култура и трагамо за здравим, корисним, менталним и фи зичким саморазвитком који је природно право сваког чо века, којем ми служимо.”(2)
Између библиотеке и других медија комуникације, као и између књиге и еле ктронске публикације, посто ји могућност избора, јер се међусобно не искључују, него се допуњују.
У будућности, човек ће увек дати предност ономе што потпуније обликује смисао његовог живота. А смисао људског живота незамислив је без слободе мисли, говора и стваралаштва. За библиотеке као и за њихове кориснике од пресудног је значаја непрекидна тежња за остварењем ових слобода, као предуслов за успешну борбу против интелектуалне неслободе, и сваке врсте манипулације.
Библиотека ће омогућити својим корисницима оства рење интелектуалних слобода под условом да је и сама слободна и отворена за нове путеве на којима је светски дух или слободан људски интелект у сталном трагању за универзалним вредно стима.
(1) Гордана Стокић: Ка филозофији библиотекарства: Џеси Шир у теорији и пракси библиотекарства 20. века, Панчево 2002, стр. 59.
(2) Жељко Вучковић: Ка савременој библиотеци, Нови Сад 1997, стр.18.
врх стране