Бележница бр. 17

Ениса Николић, Технички факултет у Бору, Универзитет у Београду - Сливенице у компјутерској терминологији и онлајн комуникацији


Увод

Сливање¹ је процес творбе речи који је последњих година веома продуктиван у енглеском језику, како у општој употреби, тако и у стручној терминологији, а нарочито у информатичкој сфери и онлајн комуникацији. По дефиницији, сливање подразумева стапање двеју речи у једну и то тако што се најчешће комбинује почетак једне са крајем друге речи, мада се јављају и другачији творбени модели (Бугарски, 2003: 134–139) којима је заједничко то да се бар једна реч која подлеже процесу сливања скраћује. Лексичка творевина настала деловањем овог творбеног механизма и семантички је комбинација њених конституената. С обзиром на то да је сливање незакономеран процес, тешко је са извесношћу утврдити у којим се случајевима он активира као и начин на који ће се две лексеме стопити у једну. Ипак, може се рећи да је основни критеријум по којем се одвија ова фузија, лакоћа изговора и ефектност израза. Ови лексички ‘’хибриди’’ (Katamba, 1994: 184) нису нова појава у енглеском језику. Често цитирани примери у литератури: smog, motel, brunch, smash, clash, bash, као и многи други, већ одавно су се одомаћили у језику. Неке сливенице ушле су у употребу још пре неколико векова, тако да говорници више и не разазнају изворне речи чијим су сливањем оне настале. (Quinion, 1996) Чињеница је да је овај процес постао знатно продуктивнији након што га је Луис Карол тако ингениозно применио у Алиси у земљи чуда. Његова изразита продуктивност последњих година довела је до појаве значајног броја нових лексема у разним областима, а нарочито у информатичкој терминологији и онлајн комуни-ацији, што је и предмет нашег интересовања у овом раду.

Узроци појаве све већег броја сливеница у компјутерској тер минологији и онлајн комуника цији

Интересантно је најпре размотрити зашто је овај процес продуктивнији у поменутој области у односу на неке друге научне области, било да је реч о фундаменталним или примењеним научним дисциплинама. Уочава се неколико фактора чијим се утицајем може објасни- ти све већи број сливеница у сфери информатике и онлајн комуникације. Најпре, муњевити развој информационих технологија је у великој мери изменио начин живота, превасходно начин комуникације. Ради се, по мишљењу социолога, о револуционарним променама које језик као динамичан феномен и огледало друштвеног и технолошког прогреса нужно одражава. Наиме, нове лексеме стално улазе у речник као последица потребе говорника да означе нове концепте, предмете и идеје или да модернизују, тј. преименују постојеће. Тако се у сфери која је предмет нашег интересовања, појавио велики број сливеница које управо одражавају потребу да се новим речима опишу феномени новог доба. Навешћемо неке карактеристичне примере који су сакупљани са разних сајтова, најчешће са сајта MED2 Magazina. Овај webzine (web+magazine) садржи рубрику New Word of the Month³, у чијој се архиви могу наћи занимљиви примери неологизама, не само у области која је предмет нашег интересовања, већ и у новинарству, бизнису, адвертајзингу и популарној култури уопште. Неки од наведених примера преузети су из чланка Computer Words Dr Ingrid Mayer (MED Magazine, 2004). Ево тих примера: cybrary (cyber+library), cybrarian (cyber+librarian), као и webrary (web+library), webrarian (web+librarian). Затим веома фреквентна сливеница blog (web+log), која сливањем улази у нове комбинације као што су roblog (robot+blog) и бизарна сливеница blook (blog+book), којој не предвиђамо дуг век. Следе ефектни примери као што су: webizode (web+episode), webopedia (web+encyclopedia), weblish (web+English), netiquette (net +etiquette), digiverse (digital+ universe), digirati/digerati (digital+ literati), edutainment (education+ entertainment), infotainment (information+ entertainment), infomercial (information+commercial), edress (electronic+address), elancer (electronic+freelancer), e-tailing (electronic+ retailing) и најзад један од малобројних глагола међу сливеницама ecruit (electronic+recruit). Наведени примери јасно илуструју потребу дигитално писмених говорника да направе разлику између старих и нових концепата, између онлајн и офлајн реалности, што је на један ефектан начин постигнуто применом механизма сливања.
Други, рекли бисмо, не мање важан узрок појаве све већег броја неологизама овог типа у компјутерској терминологији и онлајн комуникацији, јесте потреба за економичношћу изражавања. Како је у сајбер култури брзина високо рангирана категорија, уочљива је тенденција да се са што мање речи (дакле, брже) пренесе жељено значење. Сама природа онлајн комуникације то намеће. Ово се односи и на информатичку терминологију уопште, у којој су неке високофреквентне речи заправо сливенице. Ево неколико примера који су углавном преузети из књиге аутора Shelly, B.G. et al. (1996) Using Computers: A Gateway to Information Web Edition, Boyd and Fraser Publishing Company. Тако је, на пример, реч bit настала сливањем лексема (binary+digit), затим opcode (operation+code), transciever (transistor+receiver) floptical (floppy+optical) као и fortran (formula+translation), мада овај последњи пример неки аутори сврставају у врсту сложеница које настају комбиновањем почетка прве и почетка друге речи (clipped compounds). Међутим, Katamba сврстава наведени пример у сливенице (Катамба 1994: 185). Слични су примери modem (modulator+demodulator) и pixel (picture+element), која има занимљиву етимологију. Наиме, сливеница pixel заправо је настала стапањем речи pix која је као облик множине именице picture први пут употребљена 1932. године у наслову часописа Variety и речи element.
Још један пример где једна сливеница улази у састав друге, јесте лексема voxel (volumetric+pixel) која, ма колико чудно звучала, свакако представља економичнију форму од синтагме коју чине поменути елементи. Када се ради о концептима чије би означавање захтевало употребу више речи, најчешће се прибегава коришћењу акронима и скраћеница, који су толико заступљени у компјутерској терминологији да су се већ појавили и информатички речници акронима и скраћеница.
Као трећи узрок продуктивности процеса сливања, а то се нарочито односи на онлајн комуникацију, можемо навести потребу ‘’компјутераша’’ да се изразе на ефектан и духовит начин, при чему показују изузетну инвентивност и проницљивост. Играјући се речима, они не само да обогаћују лексички фонд енглеског језика, већ и унапређују његове изражајне могућности. Скренућемо пажњу на неколико примера који су нам се учинили занимљивим: yahoologans (yahoo+hooligans), затим семантички сродну сливеницу e-linquents (electronic+delinquents), screenagers (screen+teenagers), cyberchondriac (cyber+chondriac) и нарочито фреквентну сливеницу emoticons (emotion+icons). Интересантан пример је и сливеница spam (spiced+ham), која је у компјутерски жаргон ушла преко скеча из Летећег циркуса Монтија Пајтона, вероватно због бесмисленог понављања које се може довести у везу са њеним значењем у поменутом жаргону.

Творбени модели

Анализом примера сливеница које су наведене у овом раду могу се уочити различити творбени модели, а већина њих се може сврстати у неки од модела које наводи професор Бугарски у својој књизи Жаргон. Иако се он у поглављу Лексичке скривалице бави сливеницама у српском језику, анализом горе наведених примера наилазимо на исте или сличне творбене моделе, што је и логично с обзиром да се сливање у српском, а и у другим језицима, одвија под утицајем енглеског језика. Имајући у виду ограниченост корпуса, тешко можемо са сигурношћу утврдити који је од творбених модела најзаступљенији. Ипак, можемо рећи да су доминантна два творбена модела која обухватају већину сливеница наведених у овом раду.
Први модел: сливање првог дела једне и другог дела друге речи: (cybrary, cybrarian, digiverse, digirati, edutainment, infotainment, infomercial, elancer, e-tailing, ecruit, bit, transciever, voxel, e-linquents, edress, spam).
Други модел: сливање целе прве и другог дела друге речи: (webzine, webrary, webrarian, webizode, Weblish, webopedia, screenagers).
Такође се уочавају и следећи творбени модели који су заступљени са много мање примера, али који нису ништа мање ефектни.
Трећи модел: сливање првог дела прве речи и целе друге речи: (roblog, opcode, floptical, emoticon).
Четврти модел: сливање лексема које садрже исте формалне сегменте при чему долази до преклапања њихових основа, тако да се свака може посебно ишчитати: (netiquette, yahooligans).
Пети модел: други део једне речи и цела друга реч (blog).
Већи број примера би нам свакако омогућио да изведемо поузданије закључке у вези са заступљеношћу појединих творбених модела, мада се може претпоставити да би прва два модела и у том случају била доминантна у одосу на остале.

Поглед у будућност: Dictionary или Wictionary?

Колико је сливање динамичан и продуктиван процес, најбоље показује чињеница да се већина наведених примера не може наћи ни у најновијм издањима речника енглеског језика, пошто ни лексикографи ни издавачи нису у стању да прате овако брзе и бројне промене. С тим у вези, поставља се питање да ли ће речници у папирном облику полако уступати место онлајн речницима који могу неупоредиво ажурније да прате промене у језику? Да ли ћемо убудће чешће користити wictionary (Wikipedia+dictionary) него dictionary? Све већи број онлајн речника наводи нас да претпоставимо да ће се та тенденција задржати и да ћемо у онлајн речницима увек пре моћи да пронађемо новије одреднице које ће се у папирним верзијама речника наћи тек када их језичка пракса буде „оверила”. Иако неки лингвисти изражавају забринутост због пролиферације неологизама у језику нашег времена, сматрајући их „новотаријама“ које крше норме језичке правилности, што је у појединим случајевима сасвим оправдано, велики је број и оних лингвиста, чијем би се мишљењу и ми приклонили, који на ову појаву гледају благонаклоно сматрајући да она доприноси богаћењу речника и да се на тај начин језик као жив организам прилагођава времену и потребама говорника, чиме задржава своју виталност и динамичност.
(Овај рад је саопштен на Интеркатедарској конференцији Ниш 2006, и објављен у зборнику Конференције)
НАПОМЕНЕ: 1 У Енциклопедијском речнику модерне лингвистике Дејвида Кристала у преводу Ивана Клајна и Бориса Хлебеца, термин блендинг преведен је као сажимање. Професор Бугарски у својим разматрањима ове теме користи термин сливање. 2 Акроним MED потиче од MacMillan English Dictionary. 3 Назив рубрике у преводу је Нова реч месеца, што опет указује на праву бујицу неологизама у енглеском језику последњих година. ЛИТЕРАТУРА: 1. Bugarski, R. (2003): Žargon. Beograd: Biblioteka XX vek. 2. Katamba, F. (1995): English Words. London: Routledge. 3. Kristal, D. (1999): Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike. Beograd: Nolit. 4. Shelly, B.G. et al. (1996): Using Computers: A Gateway to Information.World Wide Web Edition. Danvers: Boyd and Fraser Publishing Company Прилози са интернета : 1. Mayer, I. (2004): Computer words. www. macmillandictionary.com/med-magazine/ ( X, 2006) 2. Quinion, M. (1996): Through the blender. http://www.worldwidewords.org/articles/ blend.htm (X, 2006)

<< Назад на садржај

 

врх стране