Историјат
Народна библиотека Бор највеће је и најзначајније градско "књигохранилиште". За собом има век и по дуг пут установљења, дуги и валовити живот читалаштава, читаву историју заснивања, покретања и застајања, и ипак – узлазни ход развијања и осистемљења.
Сам почетак везује се за оснивање Читаонице у Злоту, прве сеоске читаонице у Кнежевини Србији. Основана је на Светога Саву 1869. године, а у свом фонду имала је четрнаест књига и неколико наслова часописа.
Две године касније у Кривељу је основана и Читаоница Кривељска.
Крајем марта 1909. године основана је Социјалистичка читаоница у Злоту, чије се постојање везује за име Милана Поповића, учитеља.
Између два рата у чаршији је постојала Борска народна књижница и читаоница (помиње се у Алманаху СХС Виктора Манакина из 1928. године) Од 1931. године ова установа била је смештена у Соколском дому. Оснивач њен и председник био је Милан Јовановић, старешина Борске општине (1923–1927). Уништена је од стране Немаца 1941. године.
У документима се помињу и читаоница Борске земљорадничке задруге, читаоница Трговачког удружења (чији су фонд чинили примерци из стручне литературе), затим читаоничке установе странаца који су радили при Француском друштву Борског рудника. У том периоду познате су и значајне приватне библиотеке: поменутог Милана Јовановића, затим Марка Поповића, старешине општине, Боже Поповића, учитеља, Михаила Петровског, лекара.
За време Другог светског рата немачка окупациона власт је забранила јавну циркулацију домаће књиге. Постојале су две библиотеке, једна стручна рудничка, и једна позајмна, за немачке војнике и службенике.
Непосредно после рата библиотечка делатност везана је за синдикалну организацију Борског рудника. У педесетим почиње период "насељских" библиотека, који је обележен као период стагнације.
Године 1962. "насељске" библиотеке обједињене су у Централну библиотеку, која је добила матичну функцију за подручје општине и статус посебне установе културе. Централна библиотека налазила се у адаптираним просторијама хотела "Турист". Од почетка 1970. године улази у састав новоформиране установе под називом Дом културе, док се од њега наново не одвоји, 1978. године. Пре тог датума библиотека је 1972. пресељена у нову зграду Дома културе, у којој се у и данас налази. Године 1973. формирана је Марксистичка библиотека, односно посебан фонд марксистичке литературе, у оквиру Студијског одељења библиотеке, која је као посебна јединица фонда утопљена у стручно одељење када је дошло до друштвених и идеолошких промена.
Одлуком Министарства културе Републике Србије из 1994. године, Народна библиотека Бор проглашена је за матичну библиотеку. Матична функција остварује се на подручју Борског округа (Бор, Неготин, Мајданпек, Кладово).
Од некадашњих сеоских библиотека (где се у почетку радило са покретним фондовима) библиотека уза се као огранке веже библиотеке у Злоту, Кривељу, Брестовцу, Метовници и Доњој Белој Реци.
Као део прошлости библиотеке треба навести постојање књиговезнице, библиобуса, "Клуба читалаца", и достигнут невероватан број од 23000 чланова.
Треба упутити и на имена Боривоја Перовића, Илије Дурковића, Томислава Тешовића, Јованке Јурић, Светислава Стевановића, Душанке Живановић, Божица Кочбашли), који су били управници библиотеке, као и многих заслужних библиотекара (Десанка Стојановић, Вишеслава Тешовић, Невена Рајзнер итд.) који су допринели да се библиотечко-информациона делатност у граду одржи и развије, а читање и информисање устали као неопходна и незаобилазна културна потреба.
Литература:
Слободан Љ. Јовановић, Пут књиге у борском крају: прилози за историју читалаштва и библиотечке делатности у Бору и околини 1869–1989, ШРИФ / Народна библиотека Бор, Бор, 1990.
врх стране